Walk-in Interview with Jovana 

Kakav je bio tvoj početak? Kako je to izgledalo?

Marija Micic                                                                                       

Ljubav prema ovom poslu datira od 2000. godine kada sam otišla na svoju prvu nadogradnju u jedan od prvih salona za nadoradnju noktiju u Beogradu. Bila je to ljubav na prvu. Ubrzo potom sam i sama počela time da se bavim, za lične i potrebe drugarica, u svojoj devojačkoj sobi. Mnogima se dopadalo kako ja to radim pa je broj zainteresovanih rastao kao i moje iskustvo sto je dovelo do toga da počem i da naplaćujem svoje usluge.  Dodala bi i da moji počeci datiraju iz vremena pre nastanka društvenih mreža pa je preporuka bila osnovno i jedino merodavno koliko si uspešan u onome što radiš. Iako, danas živimo u vremenu “followera” to je nešto čega se idalje čvrsto držim. :)

 

 

Da li je ovaj posao uvek bio tvoj posao snova ili si prije ovog mislila da ces raditi sasvim nesto drugo?

Stela LoBrands

Nije. Pre nego je nadogradnja noktiju kao usluga stigla u našu zemlju, želela sam da budem frizerka. Celo jedno leto sam provela u lokalnom frizerskom salonu, čistila i učila zanat. Kasnije sam to znanje i nadogradjivala radeći u deleći radni prostor sa kolegama frizerima. Kada sam počela da se bavim ovim poslom još uvek sam išla u srednju školu, srednju turističku. Bila sam sigurna da je to samo hobi i da je turizam nešto čime cu se sigurno baviti u budućnosti. Kada sam upisala fakultet sam i pokušala da radim nešto bliže struci ali je ljubav prema noktima dobila tu bitku. Da danas nisam tu gde jesam, ne isključujem mogućnost da bi se bavila turizmom jer je to nesto što takodje jako volim. Istorija, istorija umetnosti i geografija su nešto što i danas rado učim, ali ne kao turistički radnik već kao turista. :)

Pored navedenog bilo koji vid rada sa divljim životinjama bi me ispunjavao. U bliskom kontaktu sa njima, koji sam imala više puta, osećam nešto posebno.Takodje sam i veliki ljubitelj fotografije. Sreća pa je fotografija usko vezana za posao kojim se danas bavim, za razliku od divljih životinja. :)

 

Jesi li radila u salonima ili imala svoj salon?

Andrea Cvitković

 

Iza mene je 15 godina salonskog rada. Sve je krenulo iz male sobe u stanu. Radila sam takodje u dva salona i u jednom od njih vodila kompletno poslovanje. No, to je kratko trajalo. 

Tada nismo imali dobar materijal za izradu noktiju, takoreći ništa osim plastičnih tipsi i jednog gela. Builder gelovi nisu postojali kao ni kolor gelovi. Edukaciju si mogao da dobijes samo u lokalnom salonu kod devojke koja je tu radila. Sve smo bile samouke.

Posle kraće pauze i dolaska na tržiste sistema za izgradnju noktiju kakav i danas koristimo, odlučila sam se da otvorim svoj salon. Pomogla mi je drugarica već upućena u tada za mene nov sistem rada. Sa svojom tadašnjom frizerkom sam otvorila svoj prvi salon. U salonskom radu se nikada nisam bavila sa ničim osim noktima na rukama, čak ni pedikirom. Dvanaest sati dvevno rada, 5 godina otplaćivanja kredita i svakodnevne borbe da se na kraju meseca izmire svi računi mi nije teško padalo. Radila sam ono što volim i to je bilo jedino važno. :) 

Jako mali broj ljudi na planeti ima sreću da radi ono što zaista voli i to ne smemo nikad da zaboravimo. 

 

Opišite nam Vaš stil vodjenja posla za koji mislite da daje najbolje rezultate u odnosu sa kolegama i klijenticama?

Martina Žiljak

Netko sam tko jako veruje u individualnost i da univerzalna formula uspešnog vodjenja poslovanja ne postoji. To sam i sama osetila na svojoj koži. 

Da bi ste uspešno poslovali pre svega je neophodno da svako jutro odlazite na posao zadovoljni. Klijenti osete kada posao ne radite sa elanom nego samo “odradjujete”. Naravno, da svako od nas ima one bolje i lošije dane kao rezultat nekih životnih okolnosti, ali nije dobro ako to nezadovoljstvo postane svakodnevnica.

Prostor i ambijent u kom radite je takodje veoma bitan. Iznenadili bi ste se koliko klijenata bira salon po tome kako je uredjen i kakva je atmosfera kada prvi put dolazi. Važno je kako se osećate u prostoru u kom radite i zato ga uredite po svom ukusu i u skladu sa mogućnostima.

Pored znanja i veština u izradi noktiju, profesionalnost u odnosu sa klijentima i veštine komunikacije su jako bitne. Pokusajte da ostenete profesionalni ali i srdačni. Neohodno je da ste dobro informisani o proizvodima koje koristite kako bi ste bili spremni da odgovorite na sva pitanja vaših klijenta. Isto važi i za tehnike izrade. Izaberite jedan brend, brend uz koji možete da garantujete kvalitet usluge i uvek budete informisani o novitetima u nail industriji. Vaši klijenti će to ceniti. 

Ako ste stručni, dobro informisani i ljubazni prema svojim klijentima nećete nikad biti u situaciji da vas nipodaštavaju, što danas često možemo da čujemo. 

Edukacije su nešto što će vam takodjer podići samopouzdanje pa samim time poboljšati i odnos sa klijentima. Uvodjenje noviteta i praćenje trendova u smislu proizvoda ili tehnike izrade je nešto što će svakako zadržati stare i privući pažnju novih klijenata. 

 

 

Smatraš li da je ovaj posao težak u smislu fizičkog ali i psihičkog rada?

Andrea Cvitković

Ne. Naš posao je jedan od lepših i lakših poslova za jednu ženu. Većina onih koji se bave ovim poslom su nezavisni samozaposleni, u svom stanu ili salonu. Ta vrsta slobode i nezavisnosti je nešto što se često zaboravlja. Upravljanje sopstvenim vremenom, mogućnost izbora i načina poslovanja je veoma važno, pogotovo za jednu ženu. 

Manikirski posao i rad u salonu je pre svega kretivan i čist. Vrtogavi napredak same industrije učinio ga je zanimljivijim nego ikad. Učestalo kreiranje novih proizvoda i tehnika čini ga uzbudljivim i za one željne znanja nikad dosadnim. To je velika prednost beauty industrije u odnosu na neke druge koje  su same po sebi takve da nema puno napredka i promena.

Svaki novi prozvod ili tehnika je za jednog nail designera novi izazov i inspiracija. Talentovanim i onima kojima rad sa ljudima ne pada teško ovaj posao je uživanje. 

Nažalost, mnogo je i onih koji su se našli u ovim vodama jer u tom trenutku nisu znali šta je njihov pravi izbor. Mnogi su se odlučili i da se ovim bave gledajući slike na instagramu predivnih ukrašenih noktiju, bez svesti o izradi istih. Takve osobe se, nažalost, uglavnom razočaraju zbog nerealnih očekivanja. Njima je ovaj posao težak, a trud  finansijski neopravdan. :) 

 

Kako očuvati elan, ono uzbudjenje i ne pokleknuti zbog neuspeha?

Branka Zečević

Jedan od načina da se sačuva elen su svakako edukacije. Edukacije pored novih znanja donose i neku novu enegiju pa i poznanstva. Na edukacijama pored znanja u tehničkom smisli steći ćete i  nova znanja o alatu ili proizvodima nove generacije. Praćenje trendova u tom smislu je zasigurno nesto što svakom nail dizajneru donosi neko novo uzbudjenje i elan.

Pored edukacija tu su i prezentacije, sajmovi, svi oni dogadjaju koji okupljaju one koji zaista vole ovaj posao i željne novih informacija i znanja. Na takvim dogadjajuma se “pune baterije” i pronalazi neka nova motivacija i inspiracija. Neizostavni su i susreti i druženje sa kolegama koji takodju mogu pomoći da se prebrode “krize”. 

Treća, ali ne najmanje bitna stvar je izbor materijala tj brenda sa kojim radite. Ako se odlučite za brend koji ide u korak sa industrijom i neprestano ima u svojoj ponudi nešto novo, koji brine o svojim kupcima manja je verovatnoća da će doći do zasićenja u svakodnevnom salonskom radu. 

Zasićenje i gubitak elana je normalna pojava kod ljudi koji puno rade. Na to uglavnom utiču i neki spoljni faktori kao sto su situacije iz privatnog i porodičnog života. Bitno je da takve “krize” ne traju dugo a osećaj ne postane svakodnevan. Najbolje je naći sopstvene mehanizme za prevazilaženje takvih situacija. Uzmite slobodan dan u sred nedelje, tek onako, bez ikakvog razloga i provedite ga kako god želite. :)

 

 

Da li si ikad pomislila odustati od ovog posla jer si mislila da nisi dovoljno dobra? Kako naći motivaciju za dalji rad kad se nadješ u takvoj situaciji?

Ines Pečenković

Da. Dva puta. Nijednom razlog nije bio taj, da mislim da nisam dovoljno dobra. 

Najčešće kad se pomisli da ‘nismo dovoljno dobri’ to nije osnovni razlog. Neretko se dešava da takve misli naidju baš onda kada ni situacija u privatnom ili porodičnom životu nije stabilna. Treba svakako prvo dobro razmisliti da li je to zaista razlog nezadovoljstva i da li je realan.

Ako svakodnevno gledate fotografije radova svojih uzora i kolega, to može takodje dovesti do takvog osećaja i razmišljanja. Uporedjivanje sa uzorima u poslu je prirodna stvar ali i nešto što treba da vam bude motivacija, a ne suprotno. Jako je važno da u poslu kojim se bavimo damo SVOJ maksimum u datom trenutku, da ne dozvolimo da klijent izadje iz salona i ostavi nas sa negativnim mislima kako smo to ipak mogli i mnogo bolje. 

Takozvano “pomeranje granica”, konstantno usavršavanje i rad na ličnim ciljevima je nešto što pomaže da ne dodje do takvih “kriza”. Edukacije pa i samostalna vežba je neophodna da bi napredovali a samim tim i bili zadovoljni rezultatima svog rada. I vrhunski sportisti, oni najbolji na svetu imaju svakodnevne treninge. I najpoznatiji muzičari ponavljaju iste note svakodnevno, ceo život…

Prevelika očekivanja od samog sebe su takodje jedan od razloga koji mogu da dovedu do gubitka samopouzdanja i nezadovoljstva. Tada je neophodno da na situaciju gledate kao trenutnu, kao etapu na putu do cilja, na putu do rezultata kakve želite da postignete. Dakle, preventiva je zakon!  

Ali, ako se već nadjete u situaciji “nisam dovoljno dobra” pravo je vreme da naoštrite turpije i dobro zagrejete stolice. :)

 

Koje su najčešće greške koje cure rade u svom salonskom radu, bilo na početku ili u kasnijoj karijeri?

Marija KB

Odgovoriću na ovo pitanje iz ugla edukatora i dosadasnjeg iskustva. 

Najčešća greska cura koje su početnice u ovom poslu su pogrešna očekivanja. Vecina ih doživljava ovaj posao kao dekorisanje, a ne izradu noktiju. Drugi problem sa očekivanjima je da će raditi savršene nokte odmah nakon edukacije. Sve izgleda lako dok se četkica i turpija ne uzmu u ruke. :)

Nažalost, zbog navedenog najčešće dolazi do razočarenja. Greške koje najčešće cure imaju u samom radu je neprecizna aplikacija materijala kao i način na koji drże turpiju.

 

Kako ste završili u ovim “vodama”?

Katarina Crnogaj

U edukatorskim vodama sam završila sasvim slučajno i ne planirano. Nakon uspeha na takmičenjima je sve počelo. Do tada se nisam eksponirala niti reklamirala na društvenim mrežama. Usledili su pozivi, poruke od distributera i vlasnika brendova. Nakon razgovora i sastanka sa vlasnicom jednog brenda odlučila sam da prihvatim ponudu i oprobam se i u edukatorskim vodama. U tom trenutku su bitne osobe nail industrije verovale da ja to mogu daleko više od mene. Nakon prvih par edukacija sam se zaljubila u edukatorski posao. Zaljubila sam se u osećaj koji imam u učionici i razmenu energije i sreće sa devojakama koje tu sede. Kao neko ko je potpuno posvećen onome što radim znala sam da je došlo vreme da se oprostim od salonskog rada. Tako je bilo. 

Edukatorski posao nosi sa sobom veliku odgovornost pored poznavanja pedagogije, metodike, psihologije. Nekome dajete “posao u ruke”, znanje sa kojim će graditi sebe i karijeru, možda izdržavati svoju porodicu. Rad sa različitim profilima ljudi, sa različitim nivoima znanja je nešto što se smatra veštinom. Ono što je podjednako važno je izražena empatija i ljudskost.

Završila sam u ovim vodama jer uživam da podučavam druge i verujem da znanje vredi onoliko koliko ga delimo sa drugima. Posebna lična satisfakcija je biti deo nečijeg uspeha i karijere.

 

 

Koja je bila prekretnica da ćeš se baviti samo edukacijama?

Andrea Cvitković

Kao što sam u jednom od prethodnih pitanja već pomenula, prekretnica je bila to što sam se zaista dobro osećala u ulozi edukatora, mnogo bolje nego što sam učekivala. Strah od neuspeha je bio prisutan pa sam samoj sebi kao i brendu sa kojim sam saradjivala dala “probni period”. Edukatorski posao nije za svakoga kao što i u školama imamo dobre i one manje dobre profesore. Profesore koje ti približe predmet i navedu da ga zavoliš, kao i profesore zbog kojih se stvori averzija prema odredjenom predmetu. 

Edukatorski posao nije bilo nešto što sam planirala, bilo je ponuda koju sam prihvatila i odlučila da se i u tome oprobam. Osećaj da nekome probudite ljubav, podignete svest i znanje o ovom poslu me je vodio. Uspeh i zadovoljstvo mojih studenata je ono što me je zadrzalo u ovom poslu. Danas je moj Inbox na društvenim mrežama kao i napredovanje mojih devojaka nešto sto me motiviše i donosi najviše satisfakcije. Moja uloga u njihovim životima i karijeri nosi sa sobom veliku odgovornost, mnogo veću nego od one koju imamo u salonskom radu. Sebe smatram pre mentorom nego edukatorom.

Volela sam jako salonski rad i ne bi imala nikakav problem da mu se sutra vratim, naprotiv bilo bi mi zadovoljstvo. Ali, moram da priznam da trenutno mnogo uživam u edukatorskom i mentorskom radu. Kada sam uvidela koliko me ispunjava znala sam da se ne mogu jednako posvetiti jednom i drugom. Napravila sam izbor i sada sam sigurna da nisam pogrešila. :)

 

Može li se uspešno graditi karijera i obitelj? Trpi li posao radi obitelji ili obitelj radi posla?

Vesna Begić

Uspešno teško, ako pričamo o ozbiljnoj karijeri. Jedno će uvek da trpi.Netko sam tko čvrsto veruje da za sve postoji pravo vreme.Kada se odlučimo za stvaranje porodice, posao bi trebalo staviti po strani. To ne znači da treba prestati potpuno sa radom samo da energiju i većinu vremena treba posvetiti porodici tj deci. Za zdrav emotivni razvoj deteta je prisutvo roditelja veoma važno, kažu stručnjaci i psiholozi. Nisam pristalica da vam neko drugi odgaja dete, ali ni ne osudjujem. Puno žena se vraća na posao vrlo brzo nakon porodjaja iz finansijskih razloga. To je potpuno uredu ako radno vreme prilagodite situaciji i potrebama deteta. Mame znaju koliko vremena i pažnje iziskuje odgajanje detata pa tako smatram da to nije pravo vreme za pokretanje ili širenje biznisa kao ni za gradjenje neke ozbiljne karijere. Zbog obaveza mame nemaju dovoljno vremena da se tome potpuno posvete pa je put do uspeha duži i daleko teži. Da ne spominjem i stalno prisustvo grižnje savesti i preispitivanje sebe kao roditelja.

Nešto što bi svakako mogla da dam kao savet je pokušati napraviti balans. U trenutku kada deca stasaju i odlučite da se posvetite karijeri važno je imati i podršku ostalih članova porodice. Kada sam dobila ćerku jos uvek sam radila samo u salonu. Smanjila sam broj klijenata i radila samo poslepodne kad bi suprug došao s posla. Salon je bio prekoputa zgrade u kojoj smo živeli.Kada sam počela da se bavim edukatorskim poslom, zatvorila sam salon i iz tog razloga da bi imala vremena da budem sa detetom i tome se u potpunosti posvetim.Sa edukacijama u inostranstvu sam krenula kada je ona već bila velika i mogla da razume čime se bavim. Neretko, putujemo svi zajedno i zbog mojih i zbog suprugovih poslovnih obaveza. :)

Danas je moj poslovni prostor, edukativni centar u prizemlju kuće u kojoj živimo. Recept kako biti dobar roditelj ne postoji. Srećan roditelj je najbolji roditelj. :)

 

 

Jesi li zbog posla propustila neke bitne stvari, Ili nisi ispunila nešto što si zamislila?

Vesna Begić

Nisam, nisam propuštala ništa. Posao mi nikad nije bio na prvom mestu. Kvalitet života, lični komfor i vreme provedeno sa porodicom je uvek bio prioritet. Tako je i danas. U prethodnom periodu sam dosta radila, nisam imala puno vremena za prijatelje pa sam i propustila po neki rodjendan. Sreća je pa su i oni bili u sličnoj porodičnoj i poslovnoj situaciji. Okružena sam ljudima koji imaju razumevanja obzirom da i suprug i ja puno radimo i putujemo. Posao me nikad nije sprečavao da ispunim neke lične želje, naprotiv. 

Uvek sam radila kako i koliko sam htela. :)

 

 

Koliko Vam je vremena trebalo da pronadjete sve u jednom brendu?

Tamara Banić

Kaku su rasli moji kriterijumi što se same izrade noktiju tiče, uporedo su rasli i kriterijumi kad su proizvodi u pitanju. Kao neko ko radi extremne forme vrlo sam zahtevna po tom pitanju i nije bilo lako naći odgovarajući materijal. Trebalo je puno vremena, testiranja pa i potrošenog novca. Jana Nails je jedini brend koji ima sve što je meni potrebno i više od toga. Kao što sam u prethodnim odgovorima pomenula, nekada nismo imali puno izbora kad je materijal u pitanju. Danas je situacija mnogo drugacija, puno je brendova, ali i dalje je JN jedini brend na našem tržištu koji zaista ima sve što je potrebno jednom ozbiljnom nail tehničaru.To je jedan od glavnih razloga što sam već četiri godine deo Jana Nails Family. :)

 

 

Kako si uspela da budeš prvo Jovana pa tek onda saradnik Jana Nails-a? Mnogi brendovi progutaju imena svojih edukatora.

Jelena Kragić

Saradnja sa Jana Nails brandom je počela kada sam već bila afirmisani nail tehničar i edukator. Do saradnje je došlo na obostrano zadovoljstvo i sticajem okolnosti. Janu sam upoznala dok je bila u procesu kreiranja brenda i imala priliku još tada da probam danas čuvenu belu pastu. Jana je na mene prenela ljubav prema nail art-u za šta sam bila sigurna da se nikada nece dogoditi.Prvenstveno sam bila zadovoljni korisnik proizvoda što mislim da je neophodno u saradnji sa jednim brendom. Dodala bi i kreativnu slobodu i upravljanje sopstevim vremenom. Za mene su medjuljudski odnosi i kolegijalnost, u ovoj vrsti saradnje, jednako važni kao kvalitet proizvoda sa kojima radim. 

Jana Nails je za mene danas puno više od poslovnih saradnika.  

Uvek sam prvo bila Jovana i to se nikad neće promeniti. :)

 

 

Šta si prepoznala u Janinom brendu kada si krenula sa njima u suradnju i koliko ta suradnja već traje?

Andrea Cvitković

Prepoznala sam Janu, a potom i kvalitet proizvoda. Retki su brendovi i vlasnici istih koji idu u korak sa trendovina i neprestano rade na kvalitetu i unapredjenju proizvoda. Retki su oni koji se time bave sa puno ljubavi, pažnje i osluškuju potrebe svojih klijenata.Prepoznala sam da sa jednom takvom osobom želim saradnju i vidim sebe kao deo takvog brenda.

Na početku naše saradnje sam dosta radila extremne forme i JN je bio jedini brend čiji su proizvodi zadovoljavali moje jako visoke kriterijume.Saradnja uspešno traje već četiri godine. :)

Kao što sam u prethodnom odgovoru napisala, biti deo Jana Nails-a danas je za mene puno više od poslovne saradnje.  

 

Šta je presudno da kažeš NE nekoj poslovnoj ponudi, glava ili “onaj osećaj unutra”? Često se nadjemo u prilici u kojoj smatramo da odredjeni posao, poslovnu ponudu trebamo prihvatiti zdravorazumno ali nam ipak “stomak” govori da to nije nešto što nam prija. Čime si se ti vodila?

Milena Banjac

Mislim da nisam prava osoba i dobar primer u ovom slučaju jer sam odbijala ponude koje se ne odbijaju. Odbila sam saradnje sa velikim brendovima, gostovanje na sajmu u Bolonji, jedan od najvećih kampusa u Italiji… jer je bilo van moje zone komfora i kosilo se sa mojim uverenjima.Neko sam ko smatra da ni po koju cenu ne treba ići preko svojih uverenja i stavova. Samo ljudi bez uverenja i kodeksa, nesigurni u svoje znanje, bez jasno definisanih ciljeva, u svojoj slepoj borbi za novcem i uspehom mogu da pristanu na sve.  Radeći stvari iza kojih ne možete odgovorno da stanete, stvari u kojima niste stručni stvara  nezadovoljstvo i može samo negativno uticati na poslovanje. 

Jedino jasno odredjeni ciljevi i principi vode do uspešnog poslovanja. Pa, ako se na tom putu pojave saradnici i ponude koji bi se uklopili ili unapredili vaše poslovanje, odlično. U suprotnom, nezadovoljstvo je neizbežno. Neretko se dešava da prihvatamo i ponude koje nam u tom trenutku ne odgovaraju iz straha da se takva prilika dogadja jednom u životu, i naizgled čini kao nesto što se ne odbija.Kada smo sigurni u svoje znanje, veštine i ciljeve, nema mesta za strah od propuštenog. Nekada je potrebno zatvoriti neka vrata da bi se otvorila neka nova.

Uvek sam se vodila unutrašnjim osećajem ali i slušala savete onih koji znaju više od mene i čije mišljenje cenim. 

 

 

Mi dobivamo savjete i podršku od tebe. Jesi li imala i ti takvu podršku?

Andrea Cvitković

Nisam, barem ne onakvu kakvu sam očekivala i kakva mi je bila potrebna. Kada sam počela da se bavim edukatorskim poslom, pomoć mi je bila neophodna i svaki savet dobro došao. Kako ja nisam imala od onih koji su u tom trenutku imali daleko više iskustva od mene, bila sam prinudjena da sama napravim program i sistem rada. Danas sam jako zahvalna na tome, zahvalna sam jer je takva situacija dovela do toga da danas imam autorske programe edukacija koje daju odlične rezultate. U mentorskom radu posebno uživam jer znam koliko je meni bilo teško bez takve vrste pomoći i podrške.

Mentorski rad ne podrazumeva da nekome kažete šta i kako treba da radi. Podrazumeva da nekoga usmerite, savetujete u pronalaženju rešenja i prevazilaženju problema u radu, pomognete da sam dodje do svojih ciljeva i boljih rezultata, podelite svoje iskustvo i znanje… Prilično sam svojeglava i kao takva okružila sam se ljudima od kojih danas imam bezuslovnu podršku za sve što radim.

 

Važite za velikog perfekcionistu i za nekog ko ne prati trendove već ih stvara. Ko je Vaše nadahnuće i vaš lični motivator?

Ana Milićević

Moj lični motivator je Jana. 

Jednoj lenjoj lavici i velikom komformisti je zaista potreban nekog ko će da je pokrene kad se uspava. Svojim idejama i posvećenošću poslu ona je svakako osoba koja me inspiriše i motiviše. 

Smatram da je jako bitno u životu imati osobu koja vas s vremena na vreme potseti ko ste i koliko možete. Moj suprug je osoba od koje sam puno naučila o medjuljudskim odnosima u poslovnom svetu, koja mi pomaže svojim objektivnim savetima, usmerava me kad “zalutam”. Njima sam najviše zahvalna što danas imam svoj micro svet i kom živim i radim.

 

Kada si napravite extremne dužine da li ih odmah nakon slikanja skinete ili ih nosite?

Nikolina Vincek

Uglavnom ih nosim dan ili dva. Samo u retkim sličajevima sam ih nosila nedelju i više dana u cilju testiranja izdržljivosti i fleksibilnosti odredjenih proizvoda. Kao majka i domaćica ne mogu dugo da nosim tu dužinu noktiju osim kada mi trebaju kao izgovor da većinu kućnih poslova prepustim suprugu. :)

Extremni nokti nisu nešto što se nosi u svakodnevnom životu. Oni se rade za potrebe fotografisanja, takmičenja, da se pokaže kretaivnost i veštine. 

 

 

Kada uradiš nokte za takmicenje/poster, da li su to nokti kojima si u potpunosti zadovoljna ili pomislis da si tu mogla jos nešto doraditi?

Milena Banjac

Uvek mislim da je tu moglo još nešto doraditi. Nikada nisam potpuno zadovoljna. Sigurna sam da je upravo to jedan od razloga zbog kojih neprestano radim na novim tehnikama i tražim nove, bolje načine izrade.Uvek se rado setim slikanja za jedno od mojih prvih takmičenja u poster kategoriji. Kasno uveče sam zavrsila nokte, potpuno iscrpljena nakon celodnevnog turpijanja. Sedela sam pored supruga i glasno razmišljala kako sam ipak mogla još malo da ih stanjim i spustim. Tada mi je rekao rečenicu koja mi je i danas uvek na pameti. Vratila sam se za sto, skinula boju i dekoracije, turpijala iznova i dočekala jutro za istim tim stolom.

“Beauty sleep” više nije bio opcija za fotografisanje koje sam imala tog dana, ali je to najbolji set noktiju koji sam ikad napravila. 

 

 

Da li postoji tehnika u kojoj, po Vašem mišljenju niste odlični?

Ana Milićević

Ovaj put ću neskromno odgovoriti, NE. Kao što sam u nekom od prethodnih pitanja pomenula, posvećena sam samo i isključivo izradi noktiju. Nikada se nisam bavila ni sa jednom drugom salonskom uslugom. Smatram da je to prvi preduslov da se u nečemu bude odličan.Postoje tehnike u kojima sam “slabija” jer im se nisam dovoljno posvetila. Nail Art tehnike su recimo nešto što sam uvek stavljala po strani u odnosu na tehnike izrade noktiju. Pored toga sto sam ja pre svega tehničar, verujem da je pravilna izrada noktiju uvek prioritet u odnosu na nail art. Dobitna kombinacija je biti odličan i u jednom i u drugom, što jednog ozbiljnog nail designera čini kompletnim.Potreba da se u nečemu bude odličan se javlja onog momenta kad vidite i osetite da mozete više i bolje. 

Za naš posao je zaista potrebno imati talenta, “oštro oko” i osećaj za estetiku. Nije dovoljno samo vežbati pogotovo ako to radite na pogrešan način.Trudom i radom se może puno postići ali oni najbolji u ovom poslu su oni koji su pored navedenog imali i talenat.

 

S obzirom da imate dugu listu čekanja, da li ste razmišljali da napravite online edukacije?

Nikolina Vincek 

Ovo pitanje sve čeśe dobijam. Nažalost, moj odogovr je NE. Trenutno je takva situacija i iskreno mislim da se moj stav po tom pitanju nikada neće promeniti. Jedino što bi moglo da utiče na moj stav su neke globalne promene u Nail Industriji i da ceo sistem jednog dana funkcioniše online.

Moja tehnike nisu prilagodjene online educiranju. Principi rada online edukacija su nešto što se kosi i sa mojim ličnim principima i stavovima.

 

 

Koji je tvoj životni moto?

Andrea Cvitković

 

“Making Memories” je moj żivotni Moto i ono čime se vodim. Netko sam ko uživa u svakodnevnom životu, putovanjima, nekim novim mirisima i ukusima. Volim da upoznajem nove ljude, kulture i istorije. To je nešto što obogaćuje i oplemenjuje čoveka. I posao kojim se bavim je tome puno doprineo.Sve one lepe i manje lepe situacije u żivotu su za mene samo uspomene. One manje lepe su samo sećanje i potsetnik da kroz iste ne prolazim ponovo.Netko sam ko veruje da se sve dogadja za razlogom i da nista nije slučajno. 

Meni bliski ljudi bi rekli o meni- Jovana: “Svi koji se ne slażete sa mojim mišljenjem, treba još malo da poradite na sebi”. :)

 

 

Jesi li dosegnula svoj cilj ili težiš još nečem, većem od postignutog?

Andrea Cvitković

Život koji danas živim nije bio deo mog plana niti cilja, kako u poslovnom tako i u privatnom smislu. Naprotiv, dugo sam izbegavala neke poslovne izazove.Srećna sam i zadovoljna tu gde jesam i ne težim ničemu više. Trenutno dosta radim sa našim Jana Nails timovima širom evrope, edukujem sadašnje i buduće edukatore.Posebno uživam u kreiranju i testiranju nekih novih proizvoda u saradnji sa Janom. Uključna sam takodje u mnoge projekte, organizacije sajmova, organizacije takmicenja i sudjenja…

Ostala je samo još jedna stvar u Nail industriji u kojoj se nisam oprobala a koja bi za mene bila novi izazov. To je rad na tehnološkim procesima i razvoju proizvoda u labaratoriji. 

 

Koja je tajna uspeha i uz to reč potpore za svaku curu?

Goga Jandraš

Tajna uspeha ne postoji. Uspeh je relativna i vrlo individualna stvar. Pa, tako možemo reći da je uspešan i onaj koji je danas izneo na pijacu 5 kila jabuka i prodao svih 5, kao i onaj koji sedi u kancelariji i uspešno vodi multinacionalnu kompaniju. Uspeh odredjuju lični ciljevi u skladu sa onim čime se bavimo. U salonskom radu je za mene bio uspeh da imam stalne i dobre klijente. Svake nokte sam radila sa puno ljubavi i pažnje što je i bilo prepoznato. Danas je za mene u poslovnom smislu najveći uspeh, uspeh mojih studenata, njihov napredak u karijeri i životu. 

Najveći uspeh je mogućnost da u životu radiš ono sto voliš! To ne smemo nikad da zaboravimo!

 

 

Šta je po Vama najveći uspeh u beauty industriji?

Ana Milićević

Najveći uspeh je zapravo dati svoj lični doprinos razvoju industrije.Iz ličnog ugla, najveci uspeh je imati poverenje kolega i bitnih ljudi industrije, biti njihov saradnik pa i konsultatnt. Kada cene i prepoznaju vaše znanje, stručnost i profesionalizam. Moja misija u tom smislu je bila popularizacija kategorije ‘Nail Poster’ koja je dugo bila nepravedno zapostavljena na velikim svetskim takmicenjima.Saradnja sa NailsOlympic International je time i rezultirala. Od ove godine smo dodali medju kategorije i kategoriju ‘Nail Poster’. 

Meni je pripala čast i zadovoljstvo da pišem kriterijume i pravila.

Trenutno radim na NailOn Global Championship, novom projektu online takmičenja i u sledećem Winter Edition-u ćemo imati i kategoriju ‘Nail Poster’. Sudjenja na velikim svetskim takmičenjima bi takodje dodala kao jedan od najvećih uspeha u Beauty Industriji.

Još nešto, ali ne i manje važno. Da se vaš logo nadje na proizvodima jednog svetskog i uspešnog brenda je sigurno jedan od najvećih uspeha u Beauty Industriji. Dakle, biti prepoznat i cenjen od strane ljudi iz samog vrha nail idustrije, dati svoj lični doprinos razvoju industrije i ostaviti iza sebe jednu novu generaciju budućih vrhunskih majstora. Još samo malo i mogu mirno u penziju da pijem koktele na nekoj plaži u Meksiku. :)

 

Da li je za uspeh potrebna sreća?

Ana Milićević

Smatram da jeste. Sreća je svakako jedan od bitnih faktora na putu do uspeha, ali nije nešto na šta treba računati ukoliko nismo stručni i posvećeni onome što radimo.Prioritet su uvek znanje i stručnost.

Faktor sreće je recimo biti na pravom mestu u pravo vreme, sresti prave ljude u pravom trenutku ali je sve to bezvredno ako u tom trenutku nismo u stanju da to prepoznamo, ako nismo dovoljno stručni u onome sto radimo.Kažu da sreća prati hrabre a ja kazem da sreća prati samo one koji je zaslužuju. :)

 

Kada će knjiga?

Maria Grgurevic

 

Knjiga će verovatno doći na red kad budem na onoj plaži u Meksiku koju sam pomenula u nekom od prethodnih odgovora. :) A do tada ćete imati priliku da čitate blog na kom ću raditi u narednom periodu. Neka od ovih pitanja će biti i teme za blog. Potrudiću se da bude korisno i zamljivo kako se od mene i očekuje. 

Blog će biti obajvljivan na zvaničnom sajtu Jana Nails. 

 

 

Bi li nešto promenila kada bi mogla, i šta bi to bilo?

Andrea Cvitković

 

Baš ništa, ne bi promenila ništa! :)

 

 

Sretnu dobitnicu poklon paketa po Jovaninom izboru , Jovana će sama proglasiti   Ukoliko imate komentara , pišite 

Jn team & Jovana Bačanac